Латино-амерички плесов

Румба
Реч румба означава врсту црначке музике и плеса са Кариба, а у свом значењу обједињава мноштво назива сродне музике и сродних плесова, као на пример: сон, данзон, гуагиру, гуараку, нанинго и друго. Право значење речи варира од острва до острва.

Развој Румбе

Постоје две врсте плеса који се зова румба. Један плес је шпанска румба, а други афричка румба. Иако се румба развила углавном на Куби, слични плесови развили су се и на другим карипским острвима и у Јужној Америци|.
Румба се развила у 16. веку с доласком црних робова из Африке. Изворна румба, тј. рхумба, као фолклорни плес у основи је секси пантомима која се плеше врло брзо, а карактеришу га претерани покрети боковима, агресиван, али уједно и сензуалан став мушкарца и обрамбени став жене. То је плес завођења. Управо због своје тзв. ласцивности румба је била плес ниже друштвене класе. Румба се свира у (шп. staccato) ритму и прати изражајне покрете плесача. Она се свира марацасима, цлавама, маримболом и бубњевима.
За време Другог светског рата међу Кубанцима из средњег слоја популаран је постао сóн. Сóн је спорија и префињенија верзија изворне румбе (рхумбе). Сóн се свира у два дела, а плеше се само за време рефрена. Још спорији је данзóн, плес чланова богатог кубанског друштва. Данзóн се плеше малим корацима, с тиме да жена префињено миче боковима савијајући и исправљајући колена. 
Плесања Румбе
Током времена румба се мешала са осталим ритмовима и тако задобила данашњу форму. Међу такмичарске плесове су је уврстили 1964. године. Од тада спада у групу такмичарских латино плесова, и као таква се развила тако да је то данас високо стилизован плес и игра се у целом свету.
Румба је основа за добро латино плесање и помаже да изоштрите свој осећај за ритам, тајминг и контролу музике. Румбу нароцито воле девојке због нежне и релативно споре музике, тако да плесом могу да изразе низ осећања и своју женственост. За мушкарце је важно да добро савладају основни корак, ритам и вођење.
Основни корак има паузу на музичком биту 1. Код нас се први корак прави на 4 (4-пауза-2-3), док се у Америци креће на 2 (2-3-4-пауза.
Веома је популарна и као друштвени плес на плесним вечерима и забавама.
У последње време у салса школама се ради поново тзв. афро румба као групни плес а ритам је сличан регетону.
Румба музика је: нежна, пријатна, спора, синкопирана, повучена, суздржана. Осим на класичну плесну музику, она се може плесати на неколико поп песама. Музички такт: 4/4. Темпо: 27-29 бпм (такта у минути).

Самба

Самба је плес који припада групи Латино-америчких плесова. Настао је у Бразилу. Од 1959. године спада у групу такмичарскихспортских плесова. Као такав је високо стилизован и првенствено се игра у пару. Карактерише га велики број фигура који се заснива на две врсте кретања, а то су: боунце и контракције (боуце значи подизање и спуштање у коленима уз контракције карлицом а без видљиве промене висине). Ово је јако тешко али без тога плес губи велики део свог карактера. Такође, за разлику од осталих латино плесова где се парови незнатно померају, самба је ‘путујући’ плес и парови прелазе велике делове подијума користећи се шетњама, спиновима. Ово значи да се самба игра у плесном правцу по ободу сале као и стандардни плесови(валцер, танго…)

Опис Самба плеса

Није тешко научити кораке самбе, као ни фигуре, али је тешко постићи карактер самбе при игрању. Да би се то постигло ефективније је вежбати основне кораке и пар изабраних фигура у којима су заступљени различити основни кораци, док се не постигне карактер, а касније ићи у сложеније фигуре.

Музика је омиљена, допадљива, али када се пусти, подијум за игру се прореди због тежине плеса и због добрих играча којима треба више простора. Музика: осредње брза, лагана. Такт: 2/4. Темпо: 52-54бпм.

За овај стил плеса се каже да је интернационални стил плеса. Међутим, прва асоцијација на самбу је Бразил и карневал у Рио Де Жанеиру. Самба је у Бразилу групни и соло карневалски плес и има више стилова.

Постоји неколико теорија о пореклу речи Самба. По једној овај израз води порекло из афричког дијалекта Киконго и значи ударац пупком. По другој у питању је сложеница из дијалекта Кимбунду, Сем-ба, што значи дај-примај. Постоји и плес истоименог назива кога називају претечом самбе. Оно што је сигурно је да је термин први пут забележен 1838. године у магазину Царапуцеиро где га је у негативном контексту употребио свештеник Мигуел Лопез Гама.

У савременом самбом се означава оригинална бразилска игра и музички жанр који је настао, као и већина ствари у Бразилу, мешавином афричких традиција са европским у јужноамеричким урбаним срединама попут Рио де Жанеира. Самба се развијала еволуирајући од ритуалног плеса црних робова до средства за културну еманципацију Афробразилаца и симбола бразилске културе.

Нико заправо не зна ко је први створио самбу, али је вероватно да је у питању група окупљена око (шп. Tia Ciate), давне 1917. године. Тада је Пело Телефоне снимио песму (шп. "Donga i Mauro Almeida"). И ранији снимци су били препознати као самба, али се ова песма сматра првим истинским снимком самбе. Она је извела самбу из гета и презентовала је широј публици.

Године 1928. Исмаел Силва и група самба композитора оформила је прву школу самбе. Они су унапредили музички жанр како би га прилагодили да се боље уклапа у карневалску параду. У том периоду радио-апарат је постао веома популаран и повећао је популарност самбе широм Бразила. Самба је постала званична бразилска музика, а (порт. "Aqarela do Brasil") прва бразилска химна у иностранству.

Софистицирани уметници као што су (шп. Dorival Caymmi), (шп. Custódio Mesquita), (шп. Harivelto Martins),(шп. Harivelto Martins), (шп. Pedro Caetana), водили су самбу различитим путевима. Тако се она временом развила у различитим правцима, који су и дан данас веома популарни на карневалу. Један стил самбе је створен од стране белаца средње сталежи, а то је босса нова.

Kармен Миранда популаризовала је самбу изван Бразила путем својих филмова, и увела је бразилске ритмове у САД и Европу. Од тада самба је доживела метаморфозу, а кораци су постали више стилизовани и стандардизовани.

Високо урбанизована подручја довела су до стварања првих популарних ноћних клубова, који су производили сопствени синкопирани стил назван „самба-цхоро“ или „гафлеира самба“. Такође, 30-тих година прошлог века настала је и „самба де бреqуе“, где су користили паузе у музици које су биле испуњене говорима налик рап музици. У Сао Паолу и Бахији самба је попримила делове локалних култура.

Самба има веома упечатљиве и разнолике ритмове који су саставни део сваке песме, што обогаћује музику и доноси узбуђење приликом слушања. Често се назива и као „јужно-амерички валцер“, јер садржи подизање и спуштање, што су покрети вични валцеру. У Европу је Самба стигала двадесетих година, али није одмах постала популарна због тада валдајуће Чарлстон грознице. За своје место се изборила тек у 50-тим годинама када је постала интернационални спортски такмичарски плес.

Ча-ча-ча

Ча ча ча је млађа музичка форма у развоју афро-кубанске музике. У већини случајева, плесу је претходила музика, а тако је било и са ча ча ча. Ова форма оригинално потиче од мамбе и румбе. Педесетих година прошлог века доживела је велику популарност и од тада је један од најпопуларнијих друштвених плесова.

Опис Ча ча ча плеса

Својим чистим и јасним ритмом, раздраганим фигурама, мноштвом варијација, овај плес се брзо винуо међу најпопуларније. Једна од главних карактеристика овог плеса је да готово свака основна фигура може бити пренета у румбу. Наравно, пазећи да интерпретација пренешених фигура увек буде у складу са карактеристиком плеса.

Током плеса, парови се осећају слободним, карактерише их добро расположење и међусобна очараност. Поигравају се са партнером, а истовремено и са гледаоцима, док телом и лицем одају самоувереност.

Основни корак ча ча ча састоји се од три брза корака, званих (шп. chassé) и два спора корака на музицким битовима 1 и 2. Ширина корака не би требало да прелази ширину кукова. Све мора изгледати суптилно и нежно, а опет некако одсечно. (шп.Chassé) се може плесати са окретом или без, напред, назад, у страну, или у месту.

Као резултат преноса тежине на испружену ногу настаје њихање куковима за време плесања. Важно је да се свесно не праве никакви усиљени покрети куковима, јер се онда губи на битној елеганцији покрета. Резултат рада куковима је производ правилног рада ногу. Уколико се при додиру стопала са тлом пренесе и тежина тела на ту ногу, а притом се иста затегне у колену, добиће се одговарајући рад куковима, односно карактер плеса.

Ча ча ча је брз и полетан плес. Од латиноамеричких плесова он се учи међу првима и временом усавршава. Ча ча ча јеенергичан и страствен плес и, ако се игра без страсти и енергије, губи се његов прави смисао. Такт: 4/4. Темпо: 30-32 бпм.

Назив ча ча ча потиче са Хаитија и односи се на део звона које је производило звук налик на ча ча ча. То звоно се користило као својеврстан музички инструмент. Назив овог плеса потиче од карактеристичног звука који су производиле ципеле на паркету изводећи овај плес. Ча ча ча је, може се рећи, огранак мамбо плеса. У ритму мамба, плесачи су полако издвајали посебан жанр на који су људи плесали троструким кораком, прозвавши га троструки мамбо. Временом, овај троструки мамбо се развио у засебан плес, познатији под данашњим именом, ча ча ча.

Године 1940. мамбо је доживео експанзију у САД, али је то био брз и прилично тежак плес. Тако су музичари решили да мамбо успоре и учине га сензуалнијим за плесаче и публику. Ча ча ча је рођен, а место његовог рођења је био Паладијум на Бродвеју.

Године 1951. кубански виолиниста и композитор Енрике Хорин довео је ча ча ча ритмове на кубанске плесне подијуме и до 1954. ча ча ча постаје веома популаран уХавани, на Куби. Исто тако је и Европа била отворена према плесовима и мелодијама латиноамеричког порекла, па је интересовање за овај плес врло брзо расло у све више европских земаља. У Европи су га по први пут представили Герд и Транте Хандрих, на Конгресу удружења немачких плесних учитеља 1957. године.

Ча ча ча се плеше уз широк спектар музичких жанрова, од аутентичних латино ритмова, па све до диско и поп музике. Од 1961. године је постао и такмичарски спортски плес у групи латиноамеричких плесова. Као такав је високо стилизован и стално се развија и обогаћује.

Као друштвени плес је омиљен, слично као румба или салса. Што се тиче учења, спада у групу лакших плесова јер је веома јасног ритма за разлику од румбе.

почетна